У Осојану код Истока у Метохији обележено је 20 година од најуспешнијег повратка расељених Срба на Косово и Метохију, пише у репортажи листа “Политика”, поводом тродневног “Ђедовог сабора” који је одржан у Осојану у спомен на владику Амфилохија.
За већину нема сумње да је у доношењу одлуке о повратку преломио митрополит Амфилохије.
Зато је одавде и потекла иницијатива да се у Осојану установи сабор који ће носити име “Ђедов сабор”, у спомен на човека који се, не први пут, нашао на правом месту и у тешком тренутку, наводи “Политика”.
С друге стране, статистички гледано, повратак на Косово и Метохију је доживео готово потпуну пропаст.
Прва фаза повратка заснована је на почетном ентузијазму који траје неколико месеци: обнавља се имање, зида се кућица и чини се да ће све бити добро.
У другој етапи јавља се проблем недостатка посла и активни људи средње генерације схватају да не могу живети у гету: нема повратка деце, школе не почињу да раде, тескоба је најчешће помињана реч. Албанска администрација, уз повремене тешке инциденте и убиства, поставља стотине ситних препрека.
У трећој фази, у десетинама села остају само старци у неомалтерисаним кућицама. Повратак у градове је толико неуспешан да се и данас смањује, ионако миноран, број Срба који у њима живе.
“Осојане и овај лепи крај избегли су такву судбину. Зашто је то тако? Одговори су многи: снажна подршка СПЦ, аутономно одлучивање шпанског Кфора, подршка државе Србије, потреба странаца да имају макар један пример успешног повратка Срба. На крају, и са ове временске дистанце, изгледа да је пресудила вера да се може опстати”, пише “Политика”.
„Прво смо рашчистили стакло и онај шут од спаљене школе и ту служили свету литургију. Та служба и речи нашег доброг митрополита биле су темељ одрживог повратка. То су биле речи наде, охрабрења и улиле су дух свежине у оно што је било запустело. За две године нисмо могли да препознамо ову земљу и ово место”, рекао је владика Теодосије.
На установљење „Ђедовог сабора“ и на дан повратка у Осојане стигао је и новоизабрани митрополит црногорски-приморски Јоаникије, који је овде често долазио и са својим претходником митрополитом Амфилохијем.
“Стално обележавамо неке трагедије – треба то да чинимо, али треба и ове лепе ствари да памтимо. Није вама било лако када сте дошли, али и тада сте певали, а нисте имали крова над главом”, поручио је митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који је сведочио да је почивши митрополит Амфилохије имао исписано Косово на свом срцу, укључујући сву његову трагику и лепоту.
На скупу је говорила и председница Удружења киднапованих и несталих „Косметски страдалници” Наташа Шћепановић. Она је подсетила на бројне жртве и страдале у овом делу Метохије. Након литургије служен је парастос испред споменика убијенима, отетима и несталима у порти Цркве Светог архангела Гаврила.
Програми новоустановљеног сабора одржавани су три дана, приказан је документарни филм „Свитање у Истоку” аутора Владимира Шушка, одржана промоција међународног зборника радова „Вера и мисао у вртлогу времена”, који је представио професор Микоња Кнежевић, а уприличено је и књижевно вече Новице Соврлића, Ненада Јера Раденковића и Ранка Ђиновића.